Joj vako kad nalete dani kada iscekujes stresan visednevni dogadzaj, pa ne znas sta je bolje dvoje: ili da sto prije dodje da vidis sa cim treba da se suocis ili (kao sto ja to najcesce sebi kazem) dobro je jer ima jos kojid dan dok ne pocne i uzivaj dok jos nije krenulo 😀 Kao ono kad sam nekada se bojao zubara. I onda jednom sam skonto da o unaprijed zakazanom vađenju zuba ne mislim nikako, da okrecem paznju i da se ne bojim i ne mislim o tome sve do momenta dok mi kljesta u ustima ne budu :D. Cak ni kad sjedem na stolicu, kazem sebi da ne mislim o tome jer jos nije pocelo vadjenje zuba :D. Jer tek kad pocne vaditi zub je realna patnja a do tada je sebi nametnuta patnja, pa ako nista smanjit cu duzinu patnje. To bi mi trebala biti tehnika sve slicno 😀 Pa kad sam gledao dokumentarac o padu aviona, sebe sam pitao kako bi ja postupio da sam se ja nasao u tom avionu. Jer vidis da avion pada i da ides u sigurnu smrt. Konto sam da bi i tada bilo najbolje koristiti istu tehniku, tj. dok avion ne udari o tlo ti si prakticno jos ziv.
Kako je ovo fino reko mudri Muamer
Probaj jednom izvadit zub sa anestezijom. 😊
Dobra tehnika. Stvar je u tom da čovjeku nikad nitko nije rekao da sam može kontrolirat trajanje svojih emocija. Ne možeš znat kad će se emocija javit, ali je možeš zajstavit. Tako i sa strahom.
Mislim da bi se pad aviona jako brzo dogodio tako da svejedno bili se bojao ilinm ne bi cijeko vrijeme vjerojatno bi sam bio u nekom čudnom stanju, kao u autopilotu i bilo bi ti svejedno!
Šteta što je zubar, a ne zubarka. 😀
Uh, gdje si našao pad aviona? Prijatelju moj, ja sam toliki baksuz da bih u jedan takav i ušla. Da ih ima sto, ja bih rekla….. e, hoću baš u taj. 😅 Užas